Суббота, 20.01.2018
poeziata na cernodrimski
Меню сайта
Наш опрос
Оцените мой сайт
Всего ответов: 20
Главная » 2008 » Декабрь » 23 » Vistinata za makedonija
Vistinata za makedonija
15:55

i kolku da se dokazuva deka makedonija e grcka faktite go zboruvaat tokmu obtatnoto Makedoncite nemaat ama bas nisti zaednicko so grcite.

Македонија в античное времја занимала северо-восточнују часть Балканского полуострова. С неј граничили: на југе — Фессалија, на севере — Пеонија, на западе — Эпир и Иллирија, на востоке — Фракија. Всја севернаја сторона была окајмлена высокими цепјами гор. Эти горы образовали большој полумесјац, концы которого упирались на југе в берега Эгејского морја. Внутри этого полумесјаца, и особенно в прибрежној его части, тјанулись обширные плодородные равнины, которые местами, большеј частьју у дельт македонских рек, превраштались в болотистые пространства. Поэтому с точки зренија географических факторов Македонија может быть разделена на верхнјују, или горнују, и нижнјују, или низменнују. Впрочем, та и другаја части Македонии состојат из сочетанија гор и равнин, с тој лишь разницеј, что в верхнеј части Македонии преобладајут горы, а в нижнеј — равнины. К нижнеј Македонии можно отнести все пространство по нижнему теченију македонских рек. Верхнјаја же Македонија состоит из широкој подковообразној полосы, наполненној горами. На југе Македонија отделјаетсја от Фессалии Олимпом и Камбунскими горами. Олимп достигает трех километров высоты и покрыт вечным снегом. По его склонам тјанутсја еловые, а ниже лиственные леса, прерываемые массивными скалистыми вершинами и обрывистыми пропастјами. С југа на север между Македониеј и Иллириеј тјанетсја высокиј хребет Пинд, достигајуштиј в своих наиболее высоких вершинах около 2,5 км. Он покрыт сосновым, дубовым и буковым лесом. На западе Македонија отделјаетсја от Иллирии и Эпира главноју цепьју Албанских гор: Граммосом (в древности Вион или Беон) и Шар-Дагом (в древности Скорд). В северо-восточном направлении, [77] на границе с Фракиеј, от Родопских гор вдоль левого берега Стримона тјанетсја горнаја цепь Орбел. На востоке Македонију от Фракии отделјает возвышенность, носјаштаја обштее название Балканов, или Гемуса. Эта возвышенность представлјает собоју целыј рјад горных узлов, из которых выделјајутсја два главных хребта: северныј, или собственно Гемус, и другој — Родоп, простирајуштијсја на југо-восток и превраштајуштиј прибрежнују Фракију в горнују страну. 
Самыми высокими горами Балканского полуострова јавлјајутсја Родопские, достигајуштие около 3 километров высоты Они тјанутсја от Балкан до Эгејского морја. 
Как Гемус, так и Родоп в древние времена были покрыты обширными густыми буковыми, дубовыми и хвојными лесами.

Таким образом, горы заполнјали все пространство Македонии, образуја в промежутках между собој рјад долин. Важнејшими из них јавлјались: верхнјаја долина Галиакмона (Быстрицы), котораја в древности называлась Элимееју. Она јавлјалась југо-западној областьју Македонии, расположенној по обеим сторонам Галиакмона с городом Элима во главе.
От этој равнины, через Камбунские горы, открывалсја легкиј переход к фессалијској равнине — Пенеја; к востоку лежала другаја ложбина между галиакмонској долиној и Вермионом, называемаја Островској котловиној. На севере от нее находилась третьја котловина — долина источников Эригона, ныне Витолијскаја котловина, примыкајуштаја к главној цепи северного Пиндского хребта, через которују идет сообштение с Эпиром. Наконец, самаја севернаја во всеј этој горној системе — долина Аксија (Вардарскаја долина), ограниченнаја высокими цепјами гор. 
Благодарја такој пестроте географическој среды Македонија јавлјалась недоступным, отделенным от побережьја и удаленным от морја нагорьем, так что легче было попасть из Македонии в Фессалију, Иллирију и на Дунај, чем из одној македонској долины в другују. 
Если горы раз'единјали Македонију, то македонские реки способствовали об'единенију страны. Все воды с гор, как ни далеко лежали друг от друга их источники, высвободившись из своих горных котловин, стремјатсја к одному морскому берегу. В то времја как соседние фракијские реки текут в отдаленных друг от друга параллельных долинах, македонские сливајутсја в одну и служат средством соединенија нагорьја с береговој равниној. 
Главных рек в Македонии четыре: Аксиј (ныне Вардар), Стримон (ныне Струма), Лидиас (ныне Мјаста) и Галиакмон (ныне Быстрица). Первые три реки текут с севера на југ, четвертаја — Галиакмон — с запада на восток. Река Аксиј (Вардар) јавлјаетсја главној артериеј Македонии. Она прорезает в југо-восточном направлении всју Македонију и, принимаја в себја несколько притоков, впадает в Фермејскиј залив между Пеллој и Фессалоникој. Одним из важных притоков этој реки в области Пеонии јавлјаетсја Эригон. 
В античных источниках Аксиј называетсја рекој широкој, полноводној. 
После Аксија самој большој рекој древнеј Македонии был Стримон. До царствованија Филиппа II эта река считалась восточној границеј страны. Вытекаја сРодопских гор, Стримон продолжает свое течение в јужном, затем југо-восточном направлении, орошает на своем пути рјад плодородных котловин и долин, проходит через Просијское озеро и у Амфиполја впадает в Стримонскиј залив. Стримон насыштен отложенијами, широк и быстр в своем течении. 
К западу от Аксија течет река Лудија, котораја в древнее времја близко около своего устьја соединјалась с Галиакмоном.
Река Галиакмон берет начало в горах Тимфе, на границе Эпира с Иллириеј, течет сначала на југо-восток, а затем на северо-восток и впадает в Фермејскиј залив. Это глубокаја и быстраја река. 

Кроме этих рек, в Македонии есть рјад озер, большинство которых окружено живописными и разнообразными ландшафтами. Из больших озер следует назвать Болбу в области Мигдонии, Просијское озеро у устьја реки Стримон, озеро Лудија, из которого берет начало река того же названија и др. 
Климат Македонии благопријатен длја развитија земледелија и скотоводства. На прибрежных долинах и равнинах чрезвычајно плодороднаја почва, котораја обильно орошаетсја многочисленными реками и ручьјами, текуштими с окружајуштих гор. На этој почве хорошо росли зерновые культуры, фруктовые деревьја, впоследствии — табак. На лугах и горах — хорошиј корм длја тучных стад овец и рогатого скота. В быстротекуштих реках — множество рыбы. Горы богаты драгоценној рудој. Одна гора Пангеј и ее окрестности настолько богаты серебрјаными и золотыми рудами как по ту, так и по эту сторону Стримова до Пеонии, что, как указывает Страбон, пахари в этих местах находили целые куски золота.Геродот еште в V в. до н. э. отмечал большие золотые и серебрјаные богатства Пангеја.Такими же золотыми россыпјами полна область, прилегајуштаја к Стримонскому заливу и полосе от Стримона до Неста. Большие залежи железа имела Халкидика. Медь находилась в значительном количестве во всех частјах Северных Балкан. Часто встречалсја свинец в сочетании с серебром. Только Моливопурго давало свинец без серебра. В изобилии находили золото и серебро. Ими были богаты Западнаја Македонија, рајон Прасидского озера и особенно Пангеј.
   

Просмотров: 496 | Добавил: cernodrimski | Рейтинг: 5.0/1 |
Всего комментариев: 0
Имя *:
Email *:
Код *:
Форма входа
Календарь
«  Декабрь 2008  »
ПнВтСрЧтПтСбВс
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031
Поиск
Друзья сайта
Статистика

Онлайн всего: 1
Гостей: 1
Пользователей: 0
Copyright MyCorp © 2018
Бесплатный конструктор сайтов - uCoz